Skuplje hrane na putu? Novo istraživanje ukazuje na značajne poraste cena pred nama

Kada nestašica vode zahvati više od najvažnijih svetskih područja za uzgoj pšenice u isto vreme, posledice se mogu osetiti čak i na policama sa hlebom i u frižiderima. I ovde u Danskoj, kada stavljamo hleb, testeninu i druge prehrambene proizvode od pšenice u kolica za kupovinu. Verovatno ćemo se morati naviknuti na to, jer će ljudski izazvane klimatske promene samo pogoršati nestašicu vode. U novoj međunarodnoj studiji objavljenoj u časopisu Earth's Future, naučnici su povezali klimatske podatke, oblasti uzgoja i globalne cene sirovina kako bi istražili kako suše utiču na svetska tržišta pšenice, a rezultat je, prema Univerzitetu u Aarhusu, zapanjujući: Opseg ozbiljne nestašice vode sam po sebi može objasniti oko 74 odsto godišnjih varijacija u globalnoj ceni pšenice između 2000. i 2021. godine. "Ovi nalazi ističu rizike koje klimatske promene predstavljaju za globalnu sigurnost hrane i posledice češćih nestašica vode u poljoprivredi," pišu naučnici u studiji. Među suautorima je profesor i direktor instituta Jørgen E. Olesen sa Instituta za agroekologiju pri Univerzitetu u Aarhusu. "Već znamo da klimatske promene utiču na proizvodnju u poljoprivredi. Ono što je novo jeste da možemo dokumentovati jasnu vezu između obimnih suša širom sveta i cena koje susreću potrošači i tržišta hrane," kaže on u saopštenju za medije. Važan izvor hranjivih sastojaka Pšenica se uzgaja na većoj površini od riže i kukuruza, važan je izvor kalorija i proteina i spada među najtrgovanije poljoprivredne proizvode na svetu. Jedan od centralnih rezultata studije je da se pšenica razlikuje od drugih kultura koje zavise od vode. Veza između nestašice vode i cene pokazuje se znatno jačom za pšenicu nego za kukuruz, dok naučnici nisu pronašli nikakvu vezu za rižu. Istorijski podaci pokazuju da je u proseku oko 5 odsto svetskih površina pod pšenicom bilo pogođeno ozbiljnom nestašicom vode u određenoj godini. Međutim, ta površina je rasla u skladu sa klimatskim promenama, a u sušnim godinama poput 2000., 2010., 2012. i 2020., taj procenat je prelazio 15 odsto. "Ranije studije su ukazivale na to da će međunarodna trgovina igrati ključnu ulogu u prilagođavanju klimatskim promenama. Međutim, obim ozbiljne nestašice vode, koji ova studija predviđa, i posledice po cene poljoprivrednih proizvoda zahtevaju sveobuhvatnu transformaciju celokupnog sistema hrane ako želimo da i dalje obezbeđujemo pristupačne cene hrane u narednim decenijama," kaže suautor Petr Havlík, direktor programa za biodiverzitet i prirodne resurse u Međunarodnom institutu za primenjenu analiza sistema u Austriji. Cena raste sa porastom temperature Naučni tim je zatim koristio klimatske modele da istraži kako bi se razvoj mogao odvijati u budućnosti. Studija ukazuje na to da će ozbiljna nestašica vode zahvatiti veće delove svetskih područja za uzgoj pšenice, kako temperatura bude rasla. Pri globalnom zagrevanju od oko dva stepena (u odnosu na period 1951-1980), model procenjuje prosečnu cenu pšenice od oko 273 dolara po toni, ukoliko poljoprivreda ne prilagodi svoje aktivnosti promenjenom klimi. Pri zagrevanju od tri stepena, ta cifra raste na oko 364 dolara po toni, što je otprilike tri puta veće od inflaciono prilagođene globalne cene pšenice iz 2010. godine. "Pšenica je jedna od najvažnijih namirnica na svetu, i zato klimatski uslovljeni problemi u proizvodnji mogu brzo imati globalne posledice. Studija pokazuje da moramo posmatrati sušu kao međunarodni problem, a ne samo kao lokalne događaje," kaže Jørgen E. Olesen. Naučnici ističu da sušu ne određuje cena pšenice sama po sebi; cene energije i đubriva, zalihe, trgovinska politika i geopolitički konflikti takođe igraju značajnu ulogu.