Meni

Evropske vesti bez granica. Na vašem jeziku.

Meni
×

Шта је интернет икада учинио за нас?

„Година 1983. била је пресудна на много начина…“ Волтер Фамлер описује геополитички пејзаж у којем су се појавили почеци заједничког издавачког пројекта. Из хладноратовске поделе Европе произишла је потреба да се допре и размене идеје о заједничким изазовима који су пред нама. Први европски састанак часописа о култури одржан је на неутралном терену у Швајцарској 1983. године.

1995. године, састанак у Бечу упутио је позив часописима из бившег совјетског блока и <а хреф=“хттпс://ввв.еурозине.цом/виденинг-тхе-цонтект/“>“по први пут се обратио медијска револуција коју је покренуо интернет”а>.

Тек 1997. године у Москви потенцијал Ворлд Виде Веб-а је дошао у центар пажње, што је довело до оснивања сопственог веб магазина на мрежи, Еурозине 1998. године. 

„Тако брзо…“, истиче Јудитх-Видал Халл, „било је то страствено рушење зида који је физички поделио Европу“ који је пратио ток часописа који су желели да пронађу заједнички језик и изграде заједничку културу. „Ово остаје веома драгоцено откриће и наслеђе Еврозина. 

Данас <а хреф=“хттпс://ввв.еурозине.цом/абоут-еурозине/“>Еурозинеа> је у партнерству са преко 100 часописа, часописа и институција из већине европских земаља, нудећи преводе и језичке верзије поред својих Издаваштво на енглеском језику.  Борба за простор и пажњу се наставља како се технологија мења, али неки часописи су још увек укорењени у штампи и још увек имају скепсе о Интернету у целини. 

„Био је донекле разумљив и природан потез да се користи интернет за даљу дистрибуцију и ширу публику“, истиче Андреа Зердебауер, „други разлог зашто је штампаним часописима било толико убедљиво да га користе као алат био је због његове архивске функције ”. 

„У суштини… уредници који су сумњали у релевантност интернета, сугеришући да је то углавном порнографија, а затим ситнице са стране… били су у праву“. Карл Хенрик Фредриксон провоцира будућност културног садржаја који се све више шири, постављајући питање шта носи будућност Еурозина. 

<стронг>Данашњи гости стронг>

<а хреф=“хттпс://ввв.еурозине.цом/аутхорс/јудитх-видал-халл/“><стронг>Јудитх Видал-Халлстронг>а> је члан Саветодавног одбора Еврозина и недавно је именован у одбор Центра Либрекпрессион. Она је бивша уредница часописа за слободно изражавање <а хреф=“хттпс://ввв.индеконценсорсхип.орг/“ таргет=“_бланк“ рел=“нореферрер ноопенер“>Индекс цензуреа>. 

<стронг>Валтер Фамлер стронг>је издавач, свирач хармонијака и генерални секретар <а хреф=“хттпс://алте-сцхмиеде.ат/“ таргет=“_бланк“ рел=“нореферрер ноопенер“> Алте Сцхмиеде Кунствереина> у Бечу. Био је дугогодишњи уредник часописа оснивача Еурозине-овог партнера <а хреф=“хттпс://ввв.еурозине.цом/јоурналс/веспеннест/“>Веспеннест.а>

<стронг>Андреа Зедербауерстронг> је коуредник партнерског часописа Еурозине <а хреф=“хттпс://ввв.еурозине.цом/јоурналс/веспеннест/“>Веспеннест а>и преводилац са шведског.

<а хреф=“хттпс://ввв.еурозине.цом/аутхорс/царл-хенрик-фредрикссон/“><стронг>Царл Хенрик Фредрикссонстронг>а> је шведски књижевни критичар, колумниста, есејиста и преводилац са седиштем у Бечу. Био је први главни уредник Еурозине-а од 1998. до 2015. године, а претходно је био и главни уредник шведског партнерског часописа <а хреф=“хттпс://ввв.еурозине.цом/јоурналс/ордбилд/“> Орд&амп;Билда>.

Састајемо се са њима у Алте Сцхмиеде Кунствереин, Беч

<стронг>Креативни тимстронг>

Река Кинга Папп, главни уредник<бр/>Мерве Акиел, уметнички директор<бр/>Сзилвиа Пинтер, продуцент<бр/>Зсофиа Габриелла Папп, извршни продуцент<бр/>Салма Схака, писац-уредник<бр/> Приианка Хутсцхенреитер, асистент на пројекту

<стронг>Управљањестронг>

Херманн Риесснер  генерални директор<бр/>Јудит Цсикос  менаџер пројекта<бр/>Цсилла Нагине Кардос, канцеларијска администрација

<стронг>ОКТО посадастронг>

Сенад Хергић продуцент<бр/>Леах Хоцхедлингер  видео запис<бр/>Марлена Столзе   видео снимак<бр/>Цлеменс Сцхмиедбауер видео снимак<бр/>Рицхард Брусек звучни запис

<стронг>Видео Црев Будимпештастронг>

Нора Русзкаи, инжењеринг звука<бр/>Гергели Арон Папаи, фотографија<бр/>Ласзло Халасз, фотографија

<стронг>Постпродукцијастронг>

Нора Русзкаи, главни уредник видео записа<бр/>Истван Наги, видео едитор<бр/>Милан Головицс, уредник разговора

<стронг>Уметностстронг>

Виктор Марија Лима, анимација<бр/><а хреф=“хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=тКСДцБ6ЕкЦцА“ таргет=“_бланк“ рел=“нореферрер ноопенер“>Корнелија Фришауф, тематска музикаа >

<стронг>Титлови и титловистронг>

Молимо погледајте ажурирану листу у претходном документу са мојим коментаром.

<стронг>Организује Алте Сцхмиеде Кунствереин, Бечстронг>

<стронг>Повезано читањестронг>

<а хреф=“хттпс://ввв.еурозине.цом/виденинг-тхе-цонтект/“>Проширивање контекста: стварање европске мреже часописаа> Царл Хенрик Фредрикссон и Клаус Неллен, Еурозине. 

<а хреф=“хттпс://ввв.еурозине.цом/еурозине-тимелине-синце-1983/“>Еурозине Тимелине од 1983.а>, Еурозине.

<стронг>Откривањестронг>

Ова емисија је продукција Дисплаи Еуропе: револуционарна медијска платформа укорењена у јавним вредностима.

Овај програм суфинансирају програм Креативна Европа Европске уније и Европска културна фондација.

Важно је да ставови и мишљења изнети овде су само аутора и говорника и не одражавају нужно ставове Европске уније или Европске извршне агенције за образовање и културу (ЕАЦЕА). Ни Европска унија ни ЕАЦЕА не могу бити одговорне за њих.

Go to top